Сви ми бар понекад себи кажемо да ћемо мало касније да обавимо неки задатак који нам није баш омиљен и уместо тога се посветимо нечему у чему више уживамо. Иако је то понекад у реду, на дуже стазе нам ипак може донети више штете него користи.
Прокрастинација је други назив за одлагање непријатних обавеза или одуговлачење. И мада нема ничег лошег у повременој замени непријатних активности оним пријатнијим, како бисмо се одморили или прикупили снагу, ова навика може бити веома лоша по нас – нарочито ако битне задатке одложимо на неодређено време. Без обзира да ли су у питању школске, пословне или чак обавезе у кући (нпр. прање судова), важно је да пронађемо начин да се одупремо искушењу да пре њих изгубимо драгоцено време на нешто што није тако хитно (нпр. гледање серије, „скроловање“ по друштвеним мрежама, играње игрица…).
Зашто је прокрастинација штетна?
Осим што најчешће изазива висок ниво стреса и све негативне реакције које су са њим повезане (нпр. лупање срца, мучнину, несаницу, нервозу, панику…), одлагање непријатних обавеза може довести и до тога да се љутимо на себе, да осећамо грижу савести, тугу па и страх када не успемо да обавимо задатке на време, због бројних лоших последица (као што су лошије оцене, критика, губитак посла и сл.). Сем тога, можемо пољуљати и слику коју имамо о себи и почети да страхујемо да нећемо успети да обавимо ни друге задатке у будућности.
Како да престанем да одлажем?
Наредни кораци ти могу помоћи у борби против прокрастинације:
Упознај своју прокрастинацију
Често нисмо ни свесни да одлажемо испуњење обавеза на начин који је за нас штетан. Покушај да неко време (нпр. недељу дана) водиш дневник у који ћеш записивати све што је требало да урадиш, као и шта си осећао/ла и мислио/ла пре него што си одлучио/ла да радиш нешто друго а не то. Пробај и да утврдиш зашто си се определио/ла за одлагање.
Да ли ти неки од ових разлога звучи познато?
„Морам све да урадим без грешке.“
ОК је да тежиш томе да даш све од себе да задатак који је пред тобом обавиш на најбољи могући начин. Али шта је боље: да из страха да нећеш успети да постигнеш тај (стварни или замишљени) стандард ипак не завршиш задатак или да га завршиш касније него што је требало? И недовољно добро обављен задатак бољи је од необављеног.
„Досадно ми је / Тешко је.“
Нажалост, обављање многих обавеза не пада нам лако зато што нам нису занимљиве. Па ипак, испуњење баш ових обавеза често може да нам омогући да се више посвећујемо активностима које волимо. Што пре обавиш непријатне задатке, то ћеш више времена имати за свој хоби, дружење, одмор и сл., а при том ти друге обавезе неће „висити над главом“ и кварити уживање у њима. Сем тога, ако ти је потребна додатна мотивација, можеш себе и да наградиш нечим што волиш сваки пут кад неку од њих обавиш.
„Толико тога имам да урадим да не знам одакле да почнем.“
Када те бројне обавезе унапред плаше и „гуше“, сасвим је разумљиво да ти дође да просто све оставиш и мало дремнеш, одгледаш неки филм или урадиш нешто друго што ће ти помоћи да се у тренутку опустиш и заборавиш на њих. Али на тај начин само остављаш себи мање простора да их све обавиш на време и заправо повећаваш стрес. Уместо тога, можеш да поделиш задатке на мање целине које можеш брже да обавиш и да се на тај начин покренеш. Овде можеш пронаћи корисне савете како да „жонглираш“ бројне обавезе.
„Боље радим под притиском.“
Истина, понекад стрес може да нас „потера“ да брже и ефикасније обавимо неки задатак. Али тај исти стрес може да донесе и много других штетних последица, како по физичко, тако и по ментално здравље. Увек је боље да се потрудиш да обавезе завршиш и пре задатог рока ако је могуће, како би остатак времена могао/ла да посветиш нечему што ти више прија. А тако ћеш смањити и ниво стреса.
Могуће је да проналазиш и друге лажне изговоре, који се само множе, а којима заправо потхрањујеш своју прокрастинацију.
Да ли ти се некада десило нешто слично овом примеру?
Таман кад си одлучио/ла да седнеш и учиш, сетиш се да је понестало тоалет папира, па узимаш телефон да јавиш неком од укућана да га купи. Сад кад си већ узео/ла телефон у руке, ред би био да одговориш и пријатељу на поруку и онда почнете да се дописујете, а успут мало листаш и друштвене мреже. Пошто си већ пробио/ла данашњи план учења, закључујеш да је боља идеја да данас потпуно одустанеш од учења, па правиш нови план по којем ћеш почети од сутра и прећи и градиво које је по распореду требало данас да научиш а и оно које је већ испланирано за сутра…
Мисли на последице
Не би било лоше да запишеш на неки папир све непожељне последице одлагања обавеза којих можеш да се сетиш и да га залепиш негде где ћеш моћи да га видиш када помислиш да одустанеш од рада. Имај на уму да, када одуговлачиш, твоје садашње „ја“ можда има краткорочну корист од избегавања непријатног посла, али да твоје будуће „ја“ плаћа цену, било у виду стреса или неке друге негативне последице. Побрини се већ сада за своју будућност!
Потпиши „уговор“
Понекад је лакше да обавимо задатак ако се на неки додатни начин обавежемо. Састави уговор у којем ћеш написати зашто је важно да обавиш тај задатак, када ћеш почети и до када ћеш га завршити (води рачуна да себи задаш реалан рок) и замоли неку особу од поверења (нпр. родитеља, наставника, друга/другарицу) да проверава да ли га поштујеш. Можеш себи да одредиш и награду ако посао обавиш на време.
Научи како да се опустиш
Ако осећаш огромну нервозу, односно узнемиреност пре него што нешто почнеш да радиш, не би било лоше да примениш неку од техника опуштања. Осим што ће ти помоћи да бар мало смањиш напетост, ове технике ти могу помоћи и да се боље концентришеш.
