Од детињства до младости, процес учења о правима и обавезама је кључан за развој самопоуздања и поштовања себе и других у друштву. Како живимо у периоду у коме се све брзо развија почевши од технологије, начин учења и увођење нових система за развој образовања, па тако се и примена људских права проширила на различите друштвене околности, чак и на увођење нових механизама за заштиту права младих на тржишту рада.
Рад код младих
Како бисмо могли да радимо, односно отпочнемо радни однос, неопходна је радноправна способност.
Термин ,,радни однос“ представља правни однос који се заснива уговором о раду између радника и послодавца.
Доња граница за рад у Србији према Уставу Србије (чл. 66. Стр. 4) је 15 година. То значи да особе млађе од 15 година не могу бити запослене, а они малолетни, односно млађи од 18 година не смеју да раде на пословима штетним по њихово здравље или морал.
У Србији постоје две категорије младих у радном односу, али је неопходно напоменути да је образовање императив.
Наше радно законодавство је поделило младе у радном односу на 2 категорије: Запослени млађи од 18 година (малолетна лица) и млади који раде, а имају између 18. и 21. Године – Према Закону о раду .
У следећем тексту ћу издвојити пар чланова који су битни за младе:
Члан 24 нас упућује да за рад на одређеним пословима, изузетно, могу да се утврде највише два узастопна степена стручне спреме.
Члан 25 нам говори да млади који имају мање од 18. година може да се заснује уз писмену сагласност родитеља, усвојиоца или стараоца.
Члан 27 упућује на послодавчеве дужности да пре закључивања уговора о раду кандидата обавести о послу, условима рада, правима и обавезама из радног односа и правилима из чл. 15 Закона о раду
Како радити иако си малолетан/на?
Уколико си малолетан, потребна ти је сагласност родитеља. А поред тога постоје неке правне ствари које је потребно испоштовати:
посао не сме да угрожава здравље, морал и образовање,
потребан је здравствени налаз да си ти, ако малолетник или малолетница, способан/на за тај посао,
да такав рад није забрањен законом.
Уколико си средњошколац/ка и желео/ла би да радиш преко омладинске задруге истражи да ли у твом граду или општини постоји омладинска задруга и јави им се, они ће ти рећи све остале кораке. Уколико не постоји у твом граду или општини, потражи прву најближу омладинску задругу. О томе је детаљније писао Угљеша у свом блогу.
Који закони штите радних права младих?
Поред Устава Србије и закона о радном праву, ми имамо регулисано о заштити младих на тржишту рада и у правилнику и уредби из којих ћу издвојити пар чланова на које се млади могу позивати уколико постоји могућност или да су им радна права угрожена.
У нашем правном систему закони који штите радна права младих су :
Закон о раду – од чл. 18 до чл. 23 нас закон упућује о забрани дискриминације на раду , чл. 24, чл. 25, чл. 27.
Закон о безбедности и здрављу на раду – чл. 5 говори нам да и млади имају право на безбедност и здравље на раду, чл. 7 који нам говори о превентивним мерама на раду, чл. 10 који нам говори о послодавчевим дужностима према свим запосленима, чл. 13 који нам говори о превенцији/заштити на раду, чл. 33 и 34 који нам говоре о обавезности послодавца да изврши обуку за сва лица, укључујући и младе, чл. 36 – додатна обука за младе која их у писаној форми обавештава о резултатима процене ризика и о мерама којима се ризици отклањају у циљу повећања безбедности и здравља на раду. У чл. 38. и 39. можете се упознати која права имате на послу и која права можете да одбијете.
Закон о здравственом осигурању – чл. 20 упућује до које старосне доби млади могу бити здравствено осигурани преко својих родитеља или због болести је на одређен период спречило да се образује или уколико је неспособно за самостални живот из различитих разлога. На овај члан се надовезује и чл. 22 овог закона.
Закон о спречавању злостављања на раду се примењује уколико дође до злостављања младих на раду. У одредби поступак за заштиту од злостављања код послодавца је регулисано које су процедуре за покретање заштите својих права која су угрожена од чл. 14 до чл. 16.
Уколико млада особа сматра да су јој и даље угрожена права на послу, она има могућност да се премести у другу радну околину или удаљи са рада уз надокнаду зараде (чл. 24)
У ситуацији када ни ове привремене мере не помажу и када се даље одвија дискриминација на послу младе особе, она може да покрене пред надлежним судом поступак за накнаду штете .
Поред домаћих закона, Србија је прихватила Конвенцију Међународне организације рада број 187.
У случају да ти, као млади/а радник/ца, осетиш да су твоја права угрожена, важно је да знаш шта да урадиш. То укључује контактирање надлежних органа, попут Инспекције рада или синдиката, како би се заштитили и применили законска права.
Исто тако, образовање и информисаност играју кључну улогу у заштити права младих у радном окружењу. Познавање својих права и вештине комуникације могу бити моћни алати у превазилажењу различитих изазова на радном месту!
Пише: Милица Станкић
Извор: https://koms.rs/2024/03/zastita-radnih-prava-mladih/
