Без обзира на, у најмању руку, уврнуту, чињеницу да смо гости на воденој, плавој кугли која хуји свемиром, та водена кугла нам је ипак омогућила много различитих ресурса за живот и пружила топлу добродошлицу. Најмање што можемо да урадимо је да јој захвалимо еколошки одговорним понашањем.
Буди пријатељ планете(Еколошки – прихватљиво)!
Хајде сада да се осврнемо на неке од ресурса који су наизглед најзаступљенији али недовољни. Сасвим сигурно је да се свако од нас барем једном нашао у ситуацији да остане читав дан или бар неколико сати без најдрагоценијег али и најугроженијег ресурса – воде. Знамо колико је неопходна за живот, али када нестане, свест о њеном значају нагло се повећава.
Питање је, да ли смо и колико упућени да је Н2О на листи ресурса за које не постоји замена, она није комерцијални производ као неки други, него наслеђе које треба чувати, заштитити и шодно томе поступати. Иако је већина планете Земље – тачније 71% – покривено водом, истраживања откривају да је само 0,6% те огромне количине воде доступно за пиће. Да, добро сте прочитали – само 0,6%! Када узмете у обзир колико воде стварно имамо на планети, овај проценат изгледа прилично незнатно.
Све већи глобални еколошки изазови постају очигледни у свакодневном животу, а суочавање с њима постаје императив. Ово није само питање моралне обавезе према будућности, већ и према начину живота на који живимо данас. Еколошка свест је у времену глобализације, хиперпроизводње, отпадних материја које одлазе у текуће воде, великих депонија и емисије штетних гасова од суштинског значаја за очување живота какав познајемо.
У свету где се вода, гориво, рудно благо и земљиште сваким даном све више исцрпљују, људска моћ је деструктивна.
Еколошки проблеми се акумулирају и постају препознати као кључни у доба савремене цивилизације, која је развијана на парадигми сталног материјалног раста и подстицања бескрупулозне потрошње природних ресурса. Последице су познате.
Човечанство улази у трећи миленијум са глобалним еколошким проблемима као што су:
- оштећење биосфере и њених екосистема,
- демографска експлозија – до 2040. године очекује се 10 милијарди становника (Процењује се да Планета Земља има довољно ресурса да прими 4-5 милијарди становника)
- глобалне промене климе,
- исцрпљеност природних ресурса,
- отпад у несавладивим количинама и
- оштећење здравља људи.
Како ово спречити? Како можемо променити начин на који живимо и то шта радимо како бисмо осигурали одрживу будућност за све? Одговори на ова питања леже у нашој способности да препознамо своју одговорност према планети и да деламо у складу с тим.
Глобално производимо око 400 милиона тона пластичног отпада годишње и о томе говори цртаћ „Вол – И“(енг. Wall – E). Дистопијска стварност света претвореног у пустош, захваљујући људском занемаривању планете, приказана у анимираном филму „Вол – И“, не мора, али би могла да постане будућност ове наше водене кугле, уколико своју одговорност не прихватимо са чврстом одлучношћу. Некада здрава планета приказана је прекривена огромним гомилама отпада, што упозорава на разорне последице људског непромишљеног понашања. Пратећи пример симпатичног робота Wалл-Е-ја, можемо изабрати пут ка одрживости, предузимањем постепених и важних мера као што је рециклажа. Фундаменталним променама свакако позитивно утичемо на планету. Баш као што је овај роботић показао – без обзира колико мале, навике имају моћ да преобликују свет – дан по дан, корак по корак. Кључна карика ка катализацији промена је прихватање етоса рециклирања. Мали корак за човека, али велики за човечанство је управо еколошка свест појединца и његово савесно опхођење према животној средини у којој обитава.
Можда немамо способност телепортације, или да бар скокнемо у један тренутак прошлости, али можемо да наслутимо шта нас чека у будућности уколико не будемо користили супер моћ која нам је дата а нисмо је уважили – РЕЦИКЛИРАЊЕ! Добра вест у вези ове еко навике је да можемо да мења будућност.
Рециклажа: Кључни Корак ка Очувању Планете
Постоји много начина на које свако од нас може да буде „Планет – френдли“, али један од најефикаснијих начина је рециклажа. Зашто?
За све радознале, које на акцију могу да покрену одговори на питање “Зашто”, ево неколико зато:
- 1 Тона старог папира, спашава 3 м3 дрвета од сече, чува 70 кубика воде и чак 3600 кWh струје;
- само 1 рециклирана конзерва је довољна за три сата непрекидног гледања телевизије, док само једна рециклирана стаклена флаша може осигурати двадесет пет минута беспрекорног рада компјутера;
- Србији годишње настане и до 1,7 тона отпада по становнику а готово 60% смећа може бити рециклирано и поново коришћено.
Рециклажа смањује потребу за експлоатацијом природних ресурса, штеди енергију и смањује количину отпада који завршава на депонијама. На пример, рециклажом папира штедимо дрвеће, док рециклажом пластике смањујемо потребу за производњом нове пластике која је често израђена од нафте. Такође, смањује емисију гасова који изазивају ефекат стаклене баште, јер производња рециклираних материјала захтева мање енергије од производње нових.
Кроз правилно раздвајање отпада код куће, одношење рециклажног материјала у центре за рециклажу и подршку политикама које промовишу рециклирање, свако од нас може допринети смањењу негативног утицаја на животну средину.
Пример добре праксе из комшилука је Словенија која је имала највећу стопу рециклаже чврстог комуналног отпада (МСВ) међу земљама ОЕЦД-а у 2021. години, чак 58,5%.
На заштиту животне средине укључујемо и такозвани РРР принцип који подразумева:
- Reduce (смањење),
- Reuse (поновно коришћење),
- Recycle (уврштавање у процес кружења).
И замислите: сваки пут кад одвојимо стакло, пластику, папир или метал и бацимо их у одговарајућу канту, ми заправо чинимо суперхеројско дело. Смањујемо количину отпада који завршава на депонијама, штедимо ресурсе и енергију, и чинимо планету зеленијом и здравијом. Горе наведени подаци говоре о томе колико рециклирање доприноси очувању како обновљивих тако и необновљивих извора енергије, смањује количину отпада и пружа допринос здравијој животној средини. Повећањем рециклирања смањила би се употреба природних ресурса, али и количина отпада који се на дневном нивоу произведе без утицаја на количину производа који су нам доступни и на наш квалитет живота.
Еколошки отисак
Лични еколошки отисак је утицај појединца на животну средину, укључујући потрошњу природних ресурса, емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште и генерисање отпада. Рециклирање игра кључну улогу у смањењу личног еколошког отиска појединца. Мерење личног еколошког отиска обухвата различите аспекте као што су потрошња енергије, превоз, ишрана, потрошња воде, коришћење материјала и друге активности које доприносе еколошком оптерећењу.
Понашање које се може назвати еколошки прихватљивим или “еко – френдли”, обухвата све кораке и одлуке које појединац или заједница предузимају како би смањили негативни утицај на животну средину и допринели одрживости.
Ево неколико конкретних примера еколошки прихватљивог понашања:
- Рециклирање: Редовно раздвајање отпада попут папира, пластике, стакла и метала ради рециклирања уместо бацања свега заједно у смеће.
- Коришћење вишекратних производа: Уместо једнократних попут пластичних чаша и прибора за јело, користите своје вишекратне посуде, шоље и прибор, како би се смањиле количине отпада.
- Штедња воде: Избегавање расипања воде током туширања, затварање славина док не користите воду и сл.
- Куповина локално произведене хране: Подршка локалним произвођачима смањује потрошњу горива за транспорт хране и промовише одрживу пољопривреду.
- Коришћење обновљивих извора енергије: Прелазак на соларне панеле или ветроелектране за добијање енергије уместо фосилних горива смањује емисију штетних гасова.
- Смањење коришћења аутомобила: Опције као што су пешачење, вожња бицикла или јавним превозом уместо коришћења аутомобила могу смањити загађење ваздуха и саобраћајне гужве.
- Смањење употребе пластике: Одбацивање употребе једнократних пластичних кеса, сламчица и амбалаже у корист трајнијих и еколошки прихватљивијих опција.
КОМС је препознао своју улогу у преузимању одговорности за свој еколошки отисак и постао део „ЕКО ФРЕНДЛИ“ екипе кроз правилно сортирање и одлагање отпада за рециклажу. Одлагање отпада на адекватан начин игра важну улогу у овом процесу, резултат овог напора, има потенцијал да донесе низ позитивних ефеката на околину.
Акција “Еко-кеса за чистији град, “ је дугогодишња акција ЈКП “Градска чистоћа” која се спроводи у свих 10 београдских општина које су у надлежности предузећа. Циљ акције је да се смањи количина смећа на депонији у Винчи, и повећа рециклажа, па самим тим и очувају природни ресурси и животна средина.
Како можеш да се прикључиш акцији?
Пронађи последњи рачун инфостана (без обзира да ли је некретнина на твоје име или је изнајмљена), те иди до погона Градске чистоће у својој општини (списак у наставку).
Потом ћеш добити 24 зелене кесе, за период од 6 месеци, запремине од 120л у које могу да се одлажу:
- ПЕТ амбалажа (провидне пластичне боце од пића, пластични чепови);
- МЕТ амбалажу (алуминијумске лименке, испражњене и очишћене конзерве од месних производа, воћа, поврћа);
- Картон и отпадни папир (папир, новине); композитна амбалажа – тетрапак.
Након што попуниш своју кесу рециклажним отпадом, неопходно је да на њу (на видно место, након што напуниш кесу) налепиш јединствени бар код. Уколико у току месеца изнесеш 4 кесе, добијаш попуст од 20% на услугу одношења смећа.
Када се рециклажно смеће односи? Неопходно је да еко-кесе изнесеш и оставиш их ПОРЕД контејнера до 22 часа одговарајућег дана у недељи у зависности од општине:
ГО Нови Београд – понедељком (до 22 часа) и Вождовац (до 06.30 часова – периферија – Рипањ, Јајинци, Пиносава)
ГО Земун – уторком (до 22 часа)
ГО Чукарица – средом (до 22 часа)
ГО Савски венац и Раковица – четвртком (до 22 часа)
ГО Врачар и Звездара – петком (до 22 часа)
ГО Стари град и Палилула – суботом (до 22 часа, централни део)
ГО Вождовац и Палилула – недељом (до 06.30 часова – Палилула-Лева обала, Борча, Овча, Крњача), (до 22 часа – Вождовац централни део).
Адресе погона где се еко-кесе могу преузети:
ГО Нови Београд – Жоржа Матеа 6
ГО Вождовац – Топлице Милана 1
ГО Врачар – Грчића Миленка 25
ГО Чукарица – Поручника Спасића и Машере 89
ГО Звездара – Милана Ракића 75а
ГО Земун – Угриновачка 223
ГО Савски венац – Топлице Милана 1
ГО Стари Град – Дунавска 10
ГО Раковица – Борска 9а
ГО Палилула – Деспота Стефана 128ц
Радно време свих погона је од 6:00 до 13:30 по информацијама на сајту градске чистоће.
Одлагање старе технике на еколошки начин
У пејзажу наше лепе Србије, прича о електронском и електричном отпаду има неколико нијанси. Према подацима ИТУ, електронски и електрични отпад по особи направе у просеку око 7,5 кг тог отпада. Не може се рећи да је то мало, јер само 1 милилитар живе која се нађу у тим уређајима мозе да загади 1000 литара воде!
Пут отровних супстанци од електронског уређаја до људског организма води само преко земљишта и воде.
А кад је у питању рециклирање ЕЕ отпада, није све тако једноставно. Тај (ЕЕ) отпад не сме се мешати с осталим смећем. Закон је ту јасан. Али, шта онда урадити са тим старим уређајима?
У Србији има око 37, места где се могу одложити на прави начин. Ту су разни рециклажни центри, предузећа, контејнери. Тачне локације свих места за одлагање можете проверити на сајту “Где рециклирати”
- Рециклажни центри: Постоје рециклажни центри попут Е-Рециклаже и Центра за рециклажу који нуде услуге откупа и рециклаже старог електронског отпада широм Србије. Е-Рециклажа нуди ваучере за куповину у замену за старе уређаје
- Откуп старих уређаја: Из мало гуглања можемо пронаћи приватна предузећа која нуде могућност откупа електронског отпада од грађана за рециклажу.
- „Хуавеи“(енг. Huawei) програм рециклаже: Компанија „Хуавеи“ подржава смањење електронског отпада кроз рециклирање и поновну употребу.
- Контејнери за е-отпад и сијалице: У оквиру Спортског центра „Олимп“ у Београду, постављени су контејнери за одлагање електронског отпада и сијалица
- Програм “Старо за ново”: Ова пракса постаје све популарнија. Доношењем старог уређаја за рециклажу, можете остварити попуст приликом куповине новог. Поједини мобилни оператери нуде попусте, за куповину новог телефона или додатне опреме у замену за предају старог уређаја.
- Рециклажа корисних сировина: Рециклажом електронског отпада добијају се чисти материјали који се могу користити као сировина у новом производном процесу. Гвожђе, бакар, алуминијум и пластика се могу рециклирати и користити за производњу нових производа.
- Третирање опасних компоненти: Опасне компоненте издвојене из електронског отпада, попут фреона, кондензатора, батерија и матичних плоча са племенитим металима, се извозе у земље Западне Европе и Сингапур ради трајног збрињавања, јер Србија тренутно нема потребну технологију за третирање овог отпада.
Батерије такође можете одлагати у продавницама:
- Макси и Темпо – у одређеним објектима постоје канте за одлагање батерија
- Лидл – у свим објектима овог ланца налазе се канте за одлагање батерија
- Дм продавнице
Да ли сте знали да су јапанске дневне новине “Маиничи” направљене од рециклираног папира који садржи семе биљака, након читања, ове новине можете засадити.
Уместо да праксу из далеког Јапана доживљавамо као “вести из несвести” и нешто што нама може бити само кул сувенир, хајде да заједно радимо на томе да ова пракса постане и наша свакодневница, да допринесемо очувању животне средине и подизању свести о еколошким питањима у нашој заједници.
Одморимо од чекања, време је да плиму предосећаја постапокалиптичних сценарија заменимо акцијом и осеком оптимизма да ће резултати заједничких „Планет френдли“ навика ипак бити повољни!
Извор слике и вести: КОМС
