Шта је све насиље?
Насиље понекад може бити веома вешто прикривено, тако да је жртви тешко да га одмах открије. Особа која се понаша насилно своје поступке може чак да оправдава и љубављу, жељом да „помогне“ жртви или потребом да је казни за нешто што је урадила. Понекад може и да се извини за свој испад, а касније да понови све исто.
Међутим, важно је да знаш да је сасвим у реду да посумњаш на насиље ако те у било ком тренутку нечији поступци наведу да се осећаш непријатно или угрожено – свеједно да ли се то десило једном или више пута.
Ово су неки од најчешћих видова намерног наношења бола другима:
- увредљиве шале и гестови, задиркивање (на рачун физичког изгледа, порекла, способности, интересовања…)
- вређање, стално критиковање и називање погрдним именима, непосредно или пред другима (уживо или на интернету)
- ширење трачева (неистина)
- дељење садржаја о нама на интернету против наше воље
- тражење информација које нисмо спремни да откријемо (нпр. шифра телефона, садржај порука…) и ухођење (праћење)
- претње и уцене
- игнорисање и занемаривање
- манипулација (нпр. убеђивање да се нешто није десило иако ми знамо да јесте)
- контролисање и забрана кретања и других активности (нпр. комуницирања са другим особама, школовања, рада…)
- физичко нападање (ударање, гурање, гребање, примена силе и коришћење опасних предмета…) и оштећивање ствари (ломљење, бацање…)
- непријатно додиривање (мажење, љубљење и сл.) које нисмо одобрили, присиљавање на активности које не желимо
- приморавање да сведочимо насиљу над другим особама
Зашто је важно да на време одреагујеш на насиље?
Насиље може да остави огромне последице по твоје ментално здравље и свакодневно функционисање ако не одреагујеш на њега. Те последице, између осталог, обухватају:
- сталну узнемиреност и забринутост (за будућност, безбедност…) и страх (од поновљеног насиља, од других људи…)
- неповерљивост према туђим намерама и немогућност остваривања блискости
- честе промене расположења
- осећање срамоте и/или кривице
- губитак вере у себе
- повлачење у себе и усамљеност
- безвољност и депресивност
- сећања која се враћају и/или ноћне море (трауме)
- тешкоће са прихватањем онога што се десило (порицање реалности и сл.)
- потребу да се науди себи
- бес и насилно понашање према другим људима (тзв. „померену агресију“)
- раздражљивост
- збуњеност
- проблеме са концентрацијом
- лош успех у школи или на послу
- толерисање будућег насиља
Шта могу да урадим?
Чак и када тако не изгледа, излаз увек постоји.
Наредни кораци ти могу бити од користи у борби против насиља:
Попричај са неким
Ако ниси сигуран/а да ли је у питању насиље или само не знаш шта можеш да урадиш да га спречиш, слободно поразговарај са неком особом од поверења, која неће даље ширити ту вест о томе ако ти то не желиш. То може бити неко ко има више утицаја на ситуацију од тебе (нпр. родитељ, наставник, шеф), или, једноставно, пријатељ или нека друга особа која може да ти пружи подршку. Ако немаш коме да се обратиш у свом ближем окружењу или приметиш да не можеш да изађеш на крај са негативним осећањима, слободно потражи стручну помоћ (психолога, психијатра, социјалног радника и сл.). Постоје разне службе које ће ти спремно пружити потребну подршку у овој изазовној ситуацији. Не би било лоше да увек при руци имаш број телефона некога ко може да ти помогне у хитним случајевима (блиске особе, полиције и сл.).
Нема разлога да кроз ово пролазиш сам/а. То што тражиш помоћи не значи да си слабић, већ, напротив, значи да си довољно храбар/а да направиш овај кључни корак ка спречавању насиља.
Важно!
Ако је твоја безбедност угрожена или се насиље дешава у твојој кући, што пре потражи сигурно место и пријави насилника одговарајућој служби.
Направи план
Било да се са особом која чини насиље бориш сам/а или имаш „појачање“, важно је да направиш добар план акције. У томе ти може помоћи посматрање ситуације и записивање важних појединости (када се насиље дешава, под којим околностима, шта насилник ради и сл.). Особи која чини насиље ће бити теже да пориче насиље када имаш доказе а може покушати и да те спречи да потражиш помоћ. Ове доказе можеш онда да доставиш одговарајућем надлежном лицу које ће те на адекватан начин заштитити од особе која чини насиље и предузети мере како би он законски одговарао за своје поступке.
Одупри се
Јасно реци „НЕ“ стварима које сматраш неприхватљивим.
Велике су шансе да се насиље упркос томе настави, а у том случају треба да поступиш на одговарајући начин, тако што ћеш да пријавиш особу која чини насиље, затражиш помоћ (ако је потребно и гласно, ако у близини има ко да те чује), или се једноставно изместиш из ситуације која ти не прија. Важно је да избегаваш ситуације у којима та особа може поново да ти нашкоди (нпр. да будеш сам/а са њом, нарочито у просторијама у којима се налазе потенцијално опасни предмети, да се враћаш кући мрачним улицама и сл.), барем док се проблем не реши на други начин.
Понекад (нпр. када је у питању задиркивање, провоцирање и сл.) је најбоље решење да у датом тренутку игноришеш особу која се понаша насилно, уместо да на њене покушаје одговараш насиљем, одбраном или нечим трећим, јер твоја реакција може додатно да погорша њено насилно понашање. Ако она, пак, настави да те угрожава оваквим понашањем, потражи помоћ.
Ако се насиље дешава на интернету, преузми све потребне мере заштите које су ти на располагању. Подеси приватност својих налога (тако да могу да те контактирају само особе којима ти дозволиш) и блокирај све оне који те овим путем угрожавају. Ако то не помогне и овде постоји могућност да те закон, односно надлежно лице, заштити — потребно је само да потражиш адекватну подршку.
Буди нежан/на према себи
Понекад особе мисле да су насиље које трпе на неки начин и заслужиле, али то никада није тачно. Све и да мислиш да си могао/ла да поступиш другачије и да га избегнеш, сети се да је особа која је била насилна према теби то учинила намерно. Имала је избор да уради нешто друго а не да те нападне, али није, те је самим тим цела одговорност ипак на њој. Размисли шта би рекао/ла пријатељу или некој другој драгој особи која трпи насиље.
Поред тога, важно је и да упркос свему бринеш о себи колико год можеш, тако што ћеш редовно да разговараш са пријатељима (или стручним лицима), да развијаш себе и своје вештине (нпр. унапређивањем асертивне комуникације, вере у себе, итд.), да се храниш здраво, спаваш, крећеш, избегаваш психоактивне супстанце и сл.
Опрезно са давањем друге шансе!
Особа која је прибегла насиљу се неретко „покаје“ и обећа да ће се променити (нарочито након мера које предузмеш против ње). Међутим, ако та особа није потражила додатну стручну подршку (па чак и ако јесте), не можеш бити сасвим сигуран/а да се насиље неће поновити када се за то створе „погодни“ услови. Често након „мирније“ фазе у којој делује да је све како треба, поново изнебуха наступа нова насилна епизода. Зато увек имаш право да насилној особи заувек затвориш врата ако процениш да је тако за тебе боље.
Шта ако приметим знаке насилног понашања код себе?
И за то постоји решење! Већ је добро је што си свестан/а да својим понашањем можеш да наудиш другима. Постоје разне технике које ти могу помоћи да се ефикасније избориш са бесом, а добра је идеја и да потражиш додатну подршку и откријеш како да пребродиш евентуалне остале тешкоће које доприносе твом бесу.
Шта ако приметим да се неко понаша насилно према другој особи?
Премда није увек добра идеја да се непосредно умешаш или станеш у одбрану особе која трпи насиље, нарочито ако је насиље физичко или је њен живот на други начин угрожен, постоји начин да безбедно одреагујеш (уместо да само игноришеш оно што си видео/ла). Пријави насиље одговарајућем надлежном лицу што пре можеш и потруди се да особи која је претрпела насиље пружиш потребну подршку. Сем тога, ако те је сцена коју си видео/ла прилично узнемирила, слободно потражи помоћ и за себе – насилни призори могу сасвим оправдано да имају јак ефекат на нас и наше уобичајено функционисање.
Извор: Све Је ОК
