Стрип је уметност са широком публиком која расте у популарности у Србији. Он је посебан јер
комбинује цртање и филмско приповедање прича.
У последњих неколико година, у Србији је велики пораст интересовања за стрип, укључујући америчке јунаке, јапанске манге и домаћи
стрип. Осим тога, стрип фестивали постају све популарнији.
О томе разговарамо са Милошем Тадићем, стрип уметником из Бајине Баште који присуствовао
фестивалу „DIY Strip Fest“ који се одржавао у суботу 20. априла у Установи културе „Пароброд“ у
Београду. Фестивал је одржан у организацији „Стрипотетки“ (Удружење за промоцију ауторa
стрипова).
- Шта можеш да нам кажеш о концепту фестивала?
- Фестивал је био у склопу изложбе „Код куће“ поводом заједничког стрипа које су оне заједно
направиле. Идеја стрип фестивала била је спонтана и имала је за циљ да обогати саму изложбу,
али и да пружи шансу осталим уметницима да прикажу своје радове. - Већ пар година постајемо повезанији и наступамо заједно на фестивалима. Свако од нас има неки свој пројекат, али
помажемо се, саветујемо једни друге.
- Фестивал је био у склопу изложбе „Код куће“ поводом заједничког стрипа које су оне заједно
- На који начин си ти допринео фестивалу?
- Мој допринос је била класична изложба стрипова. „Сова“ и „Гавран“ су моји ликови и они су успели да привуку одређен део публике. То излагање подећа на оно што би свако помислио када чује за Стрип фест. Такође поред радова и стрипова, понудио сам и цртање по жељи.
- Да ли си раније имао искуство са стрип фестивалима?
- Да, учествовао сам на стрип фестивалу „Тандара Мандара“. То је фестивал који се одржава у Београду последње две године. Фестивал је доста посећен. Одржавале су се и трибине из поп
културе.
- Да, учествовао сам на стрип фестивалу „Тандара Мандара“. То је фестивал који се одржава у Београду последње две године. Фестивал је доста посећен. Одржавале су се и трибине из поп
Kроз своје разнолике жанрове, теме и стилове, стрип је успео да задиви широку публику у целом
свету. Са све већом пажњом и признањем које стрип добија као релевантна уметничка форма,
можемо очекивати да ће се његов утицај даље ширити у Србији, те да ће наставити да инспирише
нове генерације читалаца и уметника.
Аутор:Катарина Филиповић
