Колико пута сте чули причу или вам се десило да сте потписивали неке папире приликом заснивања радног односа, а да нисте знали шта тачно потписујете јер сте веровали послодавцу на реч и да сте касније испаштали због тога на послу?
Надам се да ћете уз читање овог блога разумети зашто је важно да ту хрпу папира ипак прочитате.
Ово неће бити још један досадан правни блог који ће се користити терминима које само правници разумеју, но ћу покушати најпластичније да вам представим различите типове уговора како бисте знали како да их препознате, али и која права имате на основу њих.
Наиме, пре самих уговора, важно је направити разлику између рада у оквиру радног односа и рада ван радног односа.
Рад у радном односу
Када говоримо о раду у оквиру радног односа, ту разликујемо две врсте, рад на одређено и рад на неодређено време, па и две врсте уговора.
Уговор на одређено време је уговор којим се заснива радни однос са унапред одређеним временом трајања. Овакав однос може трајати најдуже две године и заснива се када постоје објективни разлози који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или због настанка одређеног догађаја за време док је потребно да се посао обавља.
Међутим постоје неки изузеци које можете пронаћи у Закону о раду Члан 37. Уколико је рад на одређено време закључен у супротности са овим законом или запослени ради пет дана дуже од периода из уговора на одређено време, тада да је заснован радни однос на неодређено време.
Међутим, уколико потпишете са послодавцем Уговор на неодређено време, тај уговор нема временско ограничење, односно запослили сте се за стално!
Пре него што пређемо на уговоре којима се заснива рад ван радног односа, скренућу вам пажњу на рад са непуним радним временом и пробни рад.
Рад са непуним радним временом или скраћеним радним временом се може засновати на одређено и неодређено време. Запослени ужива сва права из радног односа, само у сразмери времена које проводи на раду. Ви, као запослени, чак можете да закључите више од једног радног односа код других послодаваца са скраћеним радним временом за преостале сате до пуног радног времена.
Када говоримо о пробном раду, битно је да знате да он може да траје највише шест месеци и да њега одређује Уговором о раду. Уколико вам се за време пробног рада ипак не допадне рад код тог послодавца, можете раскинути Уговор о раду, али онда морате испоштовати отказни рок који не може бити краћи од пет радних дана, а то значи да морате да радите код тог послодавца још најмање пет дана након давања отказа.
Постоји још нешто што би требало да знате. Да бисте засновали радни однос, морате да имате најмање петнаест година. Млади од петнаест до седамнаест година морају да имају сагласност родитеља, усвојиоца или законског старатеља, као и лекарско уверење о радној способности. Јако важно, послодавац нема права да од запослених тражи давање приватних података, односно личних информација које се тичу брачног статуса, тренутног породичног стања, податке у вези будућих породичних планова, нити да захтева достављање исправа које нису значајне за обављање посла.
Рад ван радног односа
Рад ван радног односа се не заснива Уговором о раду, стога млади који раде на тај начин немају права из радног односа јер се радни однос не заснива.
Међутим, рад ван радног односа има неке своје уговоре. Приликом склапања тих уговора тачно се одређују сва права и обавезе за особу која потписује неки од њих. Јако је битно знате да ни један од ових уговора не може прерасти у радни однос.
А сада, коначно, да видимо који су то уговори:
Уговор о привремено-повременим пословима
Уговор о делу
Уговор о допунском раду
Уговор о стручном оспособљавању и усавршавању
Уговором од привремено-повременим пословима говоримо о пословима који су привремени или краткотрајни и они не могу трајати дуже од 120 радних дана.
Привремени послови се обављају у континуитету,најчешће у одређеном делу године и то су углавном сезонски послови. Повремени послови се за разлику од привремених не обављају у континуитету, већ само када постоји потреба за оваквим пословима. Овакви послови се углавном склапају ради замене због одсуства запосленог. Особе које могу закључити овакве уговоре су незапослене особе, запослени који у другој фирми раде непуно радно време и корисници старосне пензије.
Уговор о делу се склапа ради обављања послова који не спадају у главну делатност послодавца. То су послови који се углавном односе на поправке, израду одређене ствари, извођење радова, извршење физичког или интелектуалног посла. Такође, закључују се и за послове који спадају у уметничну или другу самосталну извођачку делатност у области културе. Уговор нема законски ограничено време трајања, него траје док се посао за који је склопљен не изврши.
Уговором о допунском раду послодавцу је дозвољено да склопи уговор са лицем које је већ ангажовано код другог послодавца, али највише до трећине пуног радног времена. Ангажовани добија новчану накнаду која се третира као зарада.
Уговор о стручном оспособљавању и усавршавању се закључује у следећим случајевима:
ради обављања приправничког стажа,
ради полагања стручног испита,
када је правилником предвиђено као посебан услов за самосталан рад у струци;
за усавршавање и стицање посебних знања и способности за рад у струци,
приликом обављања специјализације, за време утврђено програмом усавршавања, односно специјализације.
На основу овог уговора, не постоји обавеза да се исплаћује се новчана надокнада, али може уколико фирма жели. Стручно оспособљавање и усавршавање се разликује од волонтерског рада.
Према Закону о волонтирању, волонтирање је организовано добровољно пружање услуге или обављање активности од општег интереса, за опште добро или за добро другог лица, без исплате новчане накнаде или потраживања друге имовинске користи, осим ако закон не каже нешто другачије.
Шта можемо да закључимо?
На основу свега реченог, можемо видети да стварно има много начина за обављање послова и јако је битно да знате која је разлика између њих како би себе најбоље заштитили када будете тражили посао. Из разних разлога, неки послодавци желе да нам ускрате права која нам гарантују закони. Иако у правном поретку Републике Србије има празнина, док не донесемо нове прописе, битно је да знамо да искористимо ове који су нам већ доступни. За сва додатна питања или појашњења, саветујем вам да баците поглед на законе које сам навео у тексту или да испратите КОМС мреже
Извор: https://koms.rs/2024/03/radni-odnos-ili-ipak-ne/
